Pjesma o mom razredu
Naš razred, 6.a,
najbolji je nek′ se zna.
Siniša nogomet voli,
od njega ga glava ne boli.
Mihael Baić učenik je pravi,
on se ne boji mravi.
Luka Brebrić, prijatelj stari,
koji za ocjene mari.
Ah, što o meni reći,
uživam u sreći.
Lorena, zovemo je Lola,
a najdraže joj je piće Cola.
Tea Tones konje voli,
i stalno je noga boli.
Manuel Zeman harmoniku svira,
i u ruci drži list papira.
Filip Kokolek ja student pravi,
već treću godinu uči iste stvari.
Antonio Dudaš stalno nešto muti,
a učiteljica se na njega ljuti.
Mladen Čavlović matematiku računa,
kad zbroji 1 i 1 ispadne mu nula.
Svi imaju mnogo mana,
a Antoniju Mareniću učenje nije jača strana.
Mihaela, nadimak joj je Ela,
i voli svakakva jela.
Marija, ne voli da uči,
najsretnija je kad ide kući.
Emu svi dečki vole,
i za poljubac je mole.
Marljiva Antonela matematiku uči,
a Gabrijelu ona muči.
Antonio Šolaja ime kao Lovrić ima,
i u njihovom prijateljstvu sve štima.
Slavko Lasek za učenje vremena nema,
jer u torbu pikule sprema.
Karlo Ksenić i Lovrić najbrže trče,
a Darijo u kuhinji čaj srče.
Gabriela Brtan
6.a
Šesti a je najbolji,
to već znaju svi,
zato nas i zovu anđeli.
Mi smo složni svi,
zato smo i posebni.
Kod nas problema nema,
jer smo sve riješili.
Ne mogu nam ništa
ni kiše jesenje,
niti zima snježna.
Mihaela Dabrović
